Рођен 18.08.1968. године у, како други кажу, "најпозоришној породици савремене Србије" (отац Владимир-познати професор глуме на ФДУ, глумац и редитељ, управник Југословенског драмског позоришта од 1999. до 2001. године; мајка Татјана-истакнути ликовни педагог и уметник; брат Иван-дипломирани глумац, члан ансамбрла Атељеа 212, брат Јаков, дипломирани глумац и самостални уметник), од малена сам се определио за књижевност као своју уметност. Зато и није чудо што сам данас аутор шест белестричких дела („Сабрано“, „Сабор у Расу“, „Заменице“, „Ко једе орахе“, „Тајна кућа“ и „Свудописи“), стотине књижевних критика и новинских приказа, члан Удружења књижевника Србије.

Дипломирао сам на Филолошком факултету у Београду на групи за српску књижевност - са темом „Рецепција „Коре“ Васка Попе“, а магистрирао сам на групи за српски језик- са темом „Обележена лексика у драмама Александра Поповића“. Члан сам Удружења књижевника Србије од 2004. године. Имам до сада 6 објављених књижевних дела: збирке песама-„Сабрано“ и „Сабор у Расу“, романе-„Ко једе орахе“, „Тајна кућа“, „Нови ред“, збирку драмских прича - „Заменице“ и збирку путописа-„Свудописи“. Имам неколико десетина објављених књижевних приказа и неколико стотина новинских текстова.

Радим од августа 1995.године у Првој београдској гимназији, а од септембра 1998.године у Петој београдској гимназији као професор српског језика и књижевности. Ту предводим већ 18 година најпознатију драмску секцију у београдским школама. Под мојим вођством драмска секција Пете је добила је бројна признања и награде, од којих издвајам: прво место на Палилулској олимпијади културе 2012. године са представом „Ван мрежа“, друго место на ПОК-у 2014. године са представом „Сироти мали хрчки“ и треће место на Градском такмичењу средњих школа Београда 2017. године са представом „Јазавац пред судом. Представа „Три професорке Прве женске гимназије“ отворила је 17.11.2017. фестивал „Mater terra“ у Београду, а најновијом представом -„Борина чорба“ драмска секција Пете је започела на планетарном нивоу четрдесетогодишњицу настанка „Рибље чорбе“.

Један сам од оснивача Сцене православне омладине при Архиепископији београдско-карловачкој, сарадник сам позоришта "Краљ Давид" у Јеврејској општини Београд, а бавио сам се и алтернативним театром при Центру за културу "Стари град" у оквиру ЦЕДЕУМ-а и водим Театар Чешке беседе Београд. У више наврата сам покушавао да обновим Театар поезије. Један сам од осам средњошколских професора српског језика и књижевности из целе државе који су од 2010. до 2013. године писали стандарде за српски језик за средњу школу при Заводу за вредновање у Београду. Тада сам обимно проучавао грађу како је овај предмет устројен у образовним системима неких других европских и светских земаља. Сви заједно смо створили својим радом предуслов да језичка култура, усмена и писмена, у оквиру предмета- српски језик и књижевност буде знатно више заступљена него до сада.

Од 2000. године покренуо сам у Петој београдској гимназији обележавање Ленондана. Наиме, замислио сам да у школи , у чијем је дворишту педесетих година, свирана прва рокенрол свирка у бившој СФРЈ и овом делу света, сваког 8. децембра, на дан када је трагично страдао Ленон, али и рођен Џим Морисон, велики бард светске рок уметности, буде спремљен уметнички програм који би окупио наше рок ствараоце свих генерације и актуелне ученике гимназије, којима то знање треба да се преноси. На Ленонданским академијама у Петој су за ових петнаестак година свирали и беседили бројни великани домаће сцене као Бранко Марушић Чутура, Корнелије Ковач, Зоран Симјановић, Љубан Нинковић, Срђан Марјановић, Дејан Цукић, Аца Селтик и други. Што се тиче омладинских, углавном ђачких бендова сваке године барем по два-три добију прилику да представе свој материјал и извођачке могућности.

Једина константна је, што се тиче бендова, музички састав "Ораси". Током 2017. године са групом колега из Пете београдске основао сам средњошколско такмичење ауторских бендова – “Rock 5 roll fest”, који је ове године прерасло у прави фестивал. Ја сам основао "Орахе" на Ђурђевдан 2002. године као део пројекта повезивања врхунске српске лирике 20. века и рок музике, која је у овом столећу и настала. За скоро 16 година постојања кроз ову групу је прошло близу 70 музичара разних узрасних и професионалних профила, а једино сам ја, који сам аутор већине аранжмана по песмама наших великих песника као што су, на пример, Црњански, Васко Попа, Растко Петровић, Иван В. Лалић, Стеван Раичковић, Десанка Максимовић, Матија Бећковић и други, све време ту. После мене најдуже је у групи гитариста, Александар Трубарац(већ десет година), бубњар Милош Дилкић ( 16 година, са паузама), те басиста Василије Домазет ( три године). "Ораси" имају иза себе стотинак наступа по разним београдским пунктовима и по Србији, имају иза себе 2 демо и неколико live снимака, али, на жалост, још увек нису снимили албум. На фејсбуку имају страницу - orasi, serbian pop/rock band, а на youtube каналу могу да се нађу под именом – orasi grupa.